Galerija "Milan Konjović" u Somboru
Godine 1966. otvorena je Galerija sa imenom Milana Konjovića (Sombor 1898 - 1993), slikara, koji spada u sam vrh srpske i jugoslovenske moderne i koji svojim izložbama već tridesetih godina prošlog veka afirmisao u Parizu.
U Galeriji "Milan Konjović" se od njenog otvaranja, 1966. godine, hronološkim postavkama i tematskim izložbama prezentuju dela Milana Konjovića, koja je umetnik darovao svom rodnom gradu. Donacija koja je prvobitno sadržala 500 dela (ulja, pastela, akvarela, tempera, crteža i jednu tapiseriju, nastalih od 1913. do 1963), permanentnim novim poklonima Milana Konjovića više je nego udvostručena (danas sadrži 1.060 umetnikovih radova i daje reprezentativni presek kroz njegovo ukupno stvaralaštvo, od 1913. do 1990. godine, kada je sa 92 godine prestao da slika).
Taj bogati fond omogućava dinamičnu i raznovrsnu izložbenu aktivnost, kako u samoj Galeriji, tako i u drugim sredinama. U svom izložbenom prostoru Galerija je do sada ostvarila 59 izuzetno zapaženih prezentacija (11 hronoloških postavki, svaka sa oko 150 eksponata i 48 tematskih izložbi). U saradnji sa srodnim ustanovama, u drugim sredinama je bilo 140 izložbi Milana Konjovića, među kojima i one antologijske u Budimpešti (1971.), Pragu (1973.), Parizu, Grand Palais (1985.) i Moskvi (1987.), na kojima su, pri najstrožoj selekciji dominirali radovi iz kolekcije Galerije "Milan Konjović".
Galerija "Milan Konjović" je centar za sakupljanje, obradu i izučavanje dokumentacione građe o umetničkoj ličnosti Milana Konjovića, te raspolaže bogatom hemerotekom, fototekom, filmotekom i velikim brojem video-zapisa. Izdavanjem monografija o velikom slikaru i štampanjem kataloga izložbi (6 monografija, 61 katalog i 1 zbornik), kao i grafičkih mapa i listova, postera, plakata i reprodukcija u boji, Galerija je razvila i razgranatu izdavačku delatnost.
Milan Konjović o somborskom Vencu
"Nema grada s takvim centrom. Venac oko njega je skoro savršen bulevar. U središtu Venca postoji izvesna, rekao bih, muzička ritmika. Kao što u muzici postoji glavni motiv, i kao što se iz njega razvijaju sporedni motivi, tako se somborskom Vencu iz centra granaju "spoljne" centrifugalne ulice.
Ali kako se granaju? Nisu prave, svaka ima polukružni oblik, svaka krivuda. Ja to nazivam grljenje ulica. To grljenje Somboru daje intimnost, toplinu, ljudskost... i to je zaista dragoceno.
Cela kulturna tradicija Sombora može se objasniti tim pametnim, inteligentnim, savremenim i stručnim rešenjem njegovog Venca. U tom tlocrtu sve je predviđeno. Recimo, ulice ne izbijaju jedna na drugu, svaka je za nekoliko koračaja pomerena. Tako se, dok čovek hoda jednim pravcem, uvek otvara novi vidik. Kroz Sombor se čovek ne kreće pravolinijski, uvek mora obilaziti, prolaziti, zaobilaziti... to razbija monotoniju, u tome ima humanosti. Osim toga, takav raspored ulica vrlo je praktičan: vetar nikada ne može udarati punom snagom kroz grad. Na sve se računalo. Plan Venca radio je pravi umetnik."
